Zdravstvena zaštita marginalizovanih grupa 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Fakultet bezbednosti

SADRŽAJ
Uvod ................................................................................................. 3
Romi su... .......................................................................................... 5
Zdravstveno stanje romske populacije u Srbiji ................................. 7
Pregled relevantnih propisa .............................................................. 10
Zaključak ......................................................................................... 12
Literatura .......................................................................................... 13
UVOD
Poslednjih decenija učinjeni su značajni koraci za unapređenje zdravlja na globalnom nivou. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) svojom politikom tezi da obezbedi jednaku dostupnost i jednako visok kvalitet zdravstvene zastite za sve stanovnike.
Međutim, neke populacione grupe ostaju van sistema zdravstvene zastite, takoreci u stanju socijalne marginalizovanosti. Socijalna marginalizacija predstavlja udar na zdravlje i pogoršava zdravstveni status pojedinca. Nizak socio-ekonomski nivo pojedinaca ili grupa utiče drasticno na njihov zdavstveni status, te siromastvo i bolest deluju zdruzeno. To se javlja kao veoma izrazen i značajan problem, čije posledice nikako ne bi trebalo zanemariti. Ovim problemima bave se institucije pri vladama drzava kao i mnogobrojne nevladine organizacije .
Karakteristične grupe koje se izdvajaju kao marginalizovane su: Romi, osudjenici u zatvorima, osobe sa teskoćama u razvoju, oboleli od AIDS-a, osobe sa poremecajima mentalnog zdravlja, izbeglice, homoseksualci, maloletni delikvetni, prostitutke, narkomani, beskućnici...
Odgovornost za ove probleme ne treba pripisivati isključivo zajednici, jer svakako postoji i odgovornost pojedinaca koji su marginalizovani. Ovako slozeni problemi mogu se resiti samo organizovanom aktivnošću više odgovornih subjekata kroz dobro osmišljene akcije.
Čitava društva mogu biti marginalizovana na globalnom nivou, dok društvene klase i grupe mogu biti marginalizovane od dominirajuće socijalne hijerarhije sa njenim pisanim i nepisanim zakonima (moral i društveno prihvatljive vrednosti). Slično, neke etničke grupe (Romi), porodice ili individue mogu biti izopštene socijalno u svojoj lokalnoj sredini.
U literaturi se navode dve grupe marginalizovanih : “dobrovoljno“ i “prinudno“ marginalizovane grupe.
Pod grupom “dobrovoljno“ marginalizovanih osoba se navode osobe koje se odlučuju za nomadski život putujući po svetu bez stalnog boravka, članovi raznih raligioznih sekti, putujući umetnici itd. Mnogo veći problem predstavlja grupa „prinudno“ marginalizovanih ljudi. Prinudno marginalizovan se postaje rođenjem (ako se radi o etničkoj diskvalifikaciji kao što je slučaj sa Romima u našoj sredini, ako se radi o nekom urođenom hendikepu, seksualna različitost ili ako se radi o društvenom sloju koga karakteriše teži oblik siromaštva ili je pak uslovljen ženskim polom) ili se to može postati tokom života (sticanjem nekog oblika hendikepa, izbeglištvo, narkomanija, HIV infekcijom, prostitucija, nezaposleni, zatvorenici, stara lica, homoseksualci).
Ustavi demokratskih zemalja garantuju jednakost za svoje građane u smislu ostvarivanja svih njihovih prava pa i prava na zdravstvenu zaštitu. U Republici Srbiji su ova prava regulisana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]